6. januar 2009. | Tanjug
Godišnjice rođenja naših slikara
Tekuću godinu obeležiće dva velika jubileja, godišnjice rođenja dvoje umetnika koji su značajno obeležili našu likovnu scenu: Milene Pavlović Barili (1909 - 1945) i Paje Jovanovića (1859 - 1957).
Milena Pavlović Barili, slikarka i pesnikinja, rođena je u Požarevcu, kao jedino dete u braku Danice Pavlović i italijanskog kompozitora, muzičkog kritičara, pesnika i putopisca, Bruna Barillija.
Slikarsko obrazovanje dobila je u beogradskoj Umetničkoj školi, a kasnije je studije nastavila u Minhenu.
Najznačajniji deo njenog umetničkog opusa nastao je van granica Jugoslavije, odakle je umetnica otišla 1930. godine. Skoro čitavu deceniju svojim životom i radom ova umetnica bila je vezana za zapadnoevropske metropole - London, Pariz i Rim, gde se družila i izlagala sa najistaknutijim predstavnicima evropske umetničke avangarde.
Slikarski simboli su joj između sna i jave, ženski setno ljupki likovi, velovi, krilati mladići na štulama, antički, biste, lepeze, ptice, a kasnije u njenom trećem, prelaznom periodu i simboli diskretnijeg nadrealizma.
Kao najznačajnija predstavnica nadrealističkog slikarstva u Srbiji između dva rata, pored rada na čistoj umetnosti, bila je angažovana i na komercijalnom dizajnu, pre svega kao ilustrator najuglednijih američkih modnih žurnala i časopisa za uređenje enterijera i eksterijera (Vogue, Town & Country, Sharm, Glamour, Harpers Bazar).
Sarađivala je i sa kompozitorom Đan Karlom Menotijem, za čiji je balet "Sebastian" radila kostime.
Izlagala je samostalno u Beogradu, Požarevcu, Londonu, Parizu, Rimu, Firenci, Njujorku i Vašingtonu.
Preminula je u Njujorku, a urna sa njenim pepelom pohranjena je 1949. godine na nekatoličkom groblju u kompleksu parka "Testačio" u Rimu, gde su joj kasnije sahranjeni i roditelji.
Paja Jovanović je rođen Vršcu, u porodici profesionalnog fotografa i veoma rano je ispoljio slikarski talenat, prvo likovno obrazovanje stekao je u svom gradu, a kao mladić - student otišao je u Beč gde je diplomirao na Umetičkoj akademiji.
Godine 1888. izabran je za člana Srpske kraljevske akademije. Njegova dela dobijaju mnoge nagrade, a izlagana su u Beču i u Berlinu.
Jovanović se posle Prvog svetskog rata nastanjuje u Beogradu, odakle povremeno posećuje Beč.
U srpskim slikarskim krugovima jedan od najznačajnijih umetnika ostao je zapamćen po posebnoj slikarskoj školi i snažnom ekspresionizmu, a reprodukcije njegovih slika nalaze se u mnogim privatnim kolekcijama.
Jedan od najvećih srpskih umetnika zahvaljujući izuzetno bogatom opusu, a naročito delima sa temama iz narodnog života, scena iz patrijarhalnog života i onih sa istorijskom tematikom snažno je i široko uticao na likovno obrazovanje, kulturu ali i na rodoljublje naroda.
25. jun 2008.
Za Moneovu sliku 40,9 miliona funti
Ulje na platnu francuskog impresioniste Kloda Monea (1840-1926), naslovljeno "Bazen sa lokvanjima", prodato je za 40,9 miliona funti (51,7 miliona evra) na aukciji kod Kristija u Londonu, oborivši svetski rekord za neko delo tog slikara.
Kupac slike je jedna žena čiji identitet nije saopšten, prenele su agencije. Slika dimenzija jednog metra sa dva, deo je čuvene serije čija su tema lokvanji. Serija se sastoji od još tri rada nastala 1919. godine od koji je jedan izložen u Metropoliten muzeju u Njujorku. "Bazen sa lokvanjima" bio je procenjen na između 18 do 24 miliona funti.
Prethodni rekord za neko platno glavnog osnivača impresionizma zabeležen je u maju u Njujorku gde je za sliku "Železnički most u Arženteju" postignuta cena od 41,4 miliona dolara (26,7 miliona evra).
Prethodni rekord za neko platno glavnog osnivača impresionizma zabeležen je u maju u Njujorku gde je za sliku "Železnički most u Arženteju" postignuta cena od 41,4 miliona dolara (26,7 miliona evra).
6. jun 2008.
Pronađene slike ukradene u Nici
Francuska policija pronašla je dve slike impresionista Kloda Monea, Alfreda Sislija i još dva rada flamanskog umetnika Jana Brojgela koje su ukradene 2007. godine iz Muzeja umetnosti u Nici.
Slike su ukradene 5. avgusta 2007. godine, tokom dana, kada je pet maskiranih muškaraca odnelo dva dela flamanskog slikara Brojgela i po jedno delo Monea i Alfreda Sislija.
Tokom pljačke, maskirani razbojnici ušli su u galeriju kao i ostali posetioci, budući da je bio besplatan ulaz. Zapretili su osoblju pre nego što su skinuli slike i pobegli.
Ukradena je Moneova slika “Cliffs Near Dieppe” iz 1897. godine, Sislijeva “The Lane of Poplars at Moret” iz 1890, kao i Brojgelove “Allegory of Water” i “Allegory of Earth”.
Predstavnici policije smatraju da su slike ukradene po narudžbini, pošto su bile previše poznate za prodaju na regularnom tržištu.
Dve slike bile su ukradene iz istog muzeja pre devet godina, ali su pronađene posle nedelju dana. Tada je jedan od kuratora završio u zatvoru zbog učestvovanja u krađi.
Tokom pljačke, maskirani razbojnici ušli su u galeriju kao i ostali posetioci, budući da je bio besplatan ulaz. Zapretili su osoblju pre nego što su skinuli slike i pobegli.
Ukradena je Moneova slika “Cliffs Near Dieppe” iz 1897. godine, Sislijeva “The Lane of Poplars at Moret” iz 1890, kao i Brojgelove “Allegory of Water” i “Allegory of Earth”.
Predstavnici policije smatraju da su slike ukradene po narudžbini, pošto su bile previše poznate za prodaju na regularnom tržištu.
Dve slike bile su ukradene iz istog muzeja pre devet godina, ali su pronađene posle nedelju dana. Tada je jedan od kuratora završio u zatvoru zbog učestvovanja u krađi.
14. maj 2008.
Rekordna cena za Lusijena Frojda
Jedan akt britanskog slikara Lusijena Frojda prodat je na aukciji u Njujorku za 33,64 miliona dolara, čime je postavio novi rekord za neko delo živog umetnika.
Prodaju je u centru Rokfeler u Njujorku organizovala aukcijska kuća Kristis. Potret nazvan "Benefits Supervisor Sleeping" naslikan je 1995. godine, a predstavlja sada 51-godišnju Su Tili kako spava na starom kauču.
Do sada je sličan rekord zabeležila prodaja slike Džefa Kunsa "Hanging Heart", koja je prodata za 23,5 miliona američkih dolara.
Do sada je sličan rekord zabeležila prodaja slike Džefa Kunsa "Hanging Heart", koja je prodata za 23,5 miliona američkih dolara.
Tili, poznatiju po nadimku “Big Sue”, sada osamdesetpetogodišnjem Frojdu predstavio je australijski umetnik Li Boueri. Ranih devedesetih godina XX veka Tili je četiri godine pozirala slavnom umetniku.
Poslednja Frojdova slika koja je postigla aukcijski rekord bilo je delo "IB and Her Husband", a prodata je 2007. godine za 19,3 miliona dolara.
Poslednja Frojdova slika koja je postigla aukcijski rekord bilo je delo "IB and Her Husband", a prodata je 2007. godine za 19,3 miliona dolara.
6. mart 2008.
Tržište umetnina i najtraženije srpske slike
Na teško prohodnoj sceni tržišta slika, na kojem je teško doći do pouzdanih informacija, mnogi su ipak spremni da priznaju vodeće mesto klasiku srpske umetničke scene - Paji Jovanoviću. Njegova slika iz 1887. "Ukrotitelj zmija" (107,5 x 83 cm) prodata je za 169.580 evra u Londonu, 1999. godine, a slika "Stara priča" (96,5 x 143,5 cm) prodata je u Njujorku za 44.439 evra.
Jovanovićeva slika, ulje na platnu, veličine 15x11 cm (treba napomenuti da je taj format skupo prodavao samo Pikaso), prodata je u Londonu za 10.382 evra. Naziv te slike je "The Falconer", a u sva tri slučaja prodaje aukcijska kuća je bila "Kristi".
Kada se govori o tržištu slika u Srbiji, dugo vremena je uvreženo mišljenje da se izuzetno dobro prodaju slike Save Šumanovića. Njegove slike kod nas postižu cene od 80.000 do 120.000 evra, a postoji i priča da je jedno ulje na platnu prodato za 200.000 evra, što ga stavlja na tron najskupljih slikara koji se prodaju u Srbiji.Na međunarodnoj sceni Paja Jovanović je i dalje najpoznatiji i najskuplji, a cene Nadežde Petrović, Save Šumanovića, Lubarde... dominantne su na domaćem tržištu. Zahvaljujući nedavnoj prodaji "Sela" Save Šumanovića u pariskom "Druou" i on je ušao na svetsku scenu - zahvaljujući ceni koja je sa 1.500 evra skočila na preko 60.000. Ali, postoji sumnja da je ta visoka cena uzrokovana mogućnostima kasnije prodaje na srpskom tržištu. Stoga se može pretpostaviti da se više nigde Šumanovićevo delo neće pojaviti po početnoj ceni koja će biti ispod 50.000 evra. Oko Save Šumanovića je mit, nekakvo izmišljanje. Njega nema na našem tržištu. Kad ste poslednji put čuli da je neko njegovo delo prodato u Srbiji? Slike tog umetnika više su deo trampe, sive zone. Daje se nekoliko dela drugih umetnika za jedno, na primer, Šumanovićevo. Država još uvek nije smislila način da se napravi sistem. Novac tu niko ne pokazuje - kaže istoričar umetnosti Jovan Despotović, koji je angažovan u aukcijskoj kući "Madl'art".
Lubarda je na prodajama inostranih aukcijskih kuća - na svetskoj pijaci - dostigao cenu od tri do četiri hiljade evra. Najviša cena za njegovo delo je za sada - pet hiljada evra. Prosečan format Vlade Veličkovića se kreće oko 3.100 evra, a izuzetno cenjen u Parizu a praktično nepoznat kod nas je slikar Marko Stupar (srednja vrednost 6.250 evra).
Najbogatije umetničke zbirke nalazile su se, kako tvrdi Nikola Kusovac, i dalje se nalaze u Starom i Belom dvoru, rezidencijalnim objektima Aleksandra, odnosno Pavla Karađorđevića, koje su povremeno koristili Josip Broz i Slobodan Milošević. Kupovina umetničkih slika danas za većinu predstavlja privilegiju malobrojnih. Zlatno doba za tržište umetničkih dela, kako mnogi kažu, bilo je sedamdesetih i osamdesetih. Najveći kupci bili su iz tzv. srednjeg sloja koji je s dolaskom ekonomski nestabilnih vremena nestao. Društveni uslovi doveli su i do toga da dva najveća prodajna salona u Beogradu (Jugoslovenska galerija umetničkih dela i Prodajna galerija Beograd), koji su decenijama delatnost zasnivali na prodaji umetničkih dela, u proteklih nekoliko godina svoj rad prvenstveno baziraju na priređivanju izložbi.
Da sve nije crno-belo, pokazuje postojanje brojnih privatnih galerija koje svoju delatnost zasnivaju isključivo na prodaji.
- Meni je ta priča o tržištu slika kod nas pomalo deplasirana. A gde ga u ozbiljnoj meri ima?! I na Zapadu je slična situacija. Ni tamo svi mladi umetnici ne mogu da prežive od svog rada. Svi se bave i nekim drugim poslovima. Jedino što je tamo nešto uređenija situacija, pa se zna koliko košta slika nekog studenta, a koliko afirmisanog umetnika. Osnovni problem kod nas je nepostojanje principa. Važno je poštovanje lanca: umetnik-galerija-kupac. Sve dok se kida taj lanac, bojim se da ovde nećemo uspostaviti tržište - rekla je Ljiljana Tadić, vlasnica privatne galerije "Zvono".
Predrasudu da se dela mlađih umetnika retko prodaju na najbolji način dovodi u pitanje solidna prodaja slike "Portret RT" Uroša Đurića za 5.000 evra ili Stevana Markuša "Bez naziva" za 2.000 evra, što svedoči i o kolekcionarima nove generacije.
(Izvor: "Blic Online", Beograd)
Svet digitalnih igara u MSU
U Salonu Muzeja savremene umetnosti od 7. marta do 8. aprila 2008. godine biće postavljena izložba "Svet digitalnih igara".
Izložba nazvana "Play Cultures" predstavlja savremenu umetničku produkciju digitalnih igara i prikazuje mogući pogled na to kako se žanr digitalnih igara može upotrebiti na kreativan i angažovan način. Izložba se sastoji od samostalnih igara, modova, video radova, multiplejer igara i interaktivnih priča.
Izložba sadrži radove u rasponu od političke propagande do hakerske tehnike, od visokog estetizma do socijalnih tema. Neki radovi kritikuju internu logiku algoritma, neki dekonstruišu postojeće igre i ometaju sam koncept igrivosti.
Izložba sadrži radove u rasponu od političke propagande do hakerske tehnike, od visokog estetizma do socijalnih tema. Neki radovi kritikuju internu logiku algoritma, neki dekonstruišu postojeće igre i ometaju sam koncept igrivosti.
Neka od pitanja kojima će se baviti ova izložba su - koja je pozicija klase "gejmera" u današnjem društvu, da li je militarizacija kulture digitalnih igara nešto sto se može redefinisati, kako igračka kultura može biti iskorišćena za emancipatorske procese ili obrazovanje i šta konstituiše žanr umetnosti digitalnih igara?
19. februar 2008.
Ukradena dela nađena na parkingu
Dve slike ukradene u jednoj od najvećih pljački umetničkih dela u Evropi, pronađene su u napuštenom vozilu na parkingu ispred bolnice u Cirihu, prenose švajcarski mediji.
Slike Vinsenta van Goga i Kloda Monea, dve su od četiri ukradene slike iz Kolekcije Emila Birlea.Ova dela pronađena su u napuštenom vozilu na parkingu Univerzitetske psihijatrijske bolnice u Cirihu.Obe slike su u dobrom stanju i još uvek se nalaze u ramovima ispod stakla, kako su i bile izložene u Muzeju, saopštio je predstavnik ciriške policije.Degaov portret grofa Lepika i njegovih kćerki i Sezanov "Dečak u crvenom prsluku" još uvek nisu pronađeni. Identifikaciju radova izvršio je upravnik Birleovog muzeja, Lukas Glor. Lopovi odgovorni za ovu krađu još uvek nisu privedeni. Policija se tokom prepodneva uzdržavala od opširnijih izjava, ali lokalna TV stanica "TeleZuri" prenela je izjavu svedoka u kojoj se navodi da su u kolima bile slike na kojima je napisano ime Birleovog muzeja iz koga su ova dela ukradena. Stanica "Radio 24", takođe, je navela izjave bolničkog osoblja da su slike pronašli u otključanom vozilu.
U ponedeljak, 11. februara, trojica maskiranih pljačkaša ušla su u Muzej Birleove fondacije u 16.30 po lokalnom vremenu. Jedan od pljačkaša pretio je osoblju oružjem, dok su ostali pokupili slike. Pljačkaši su zatim pobegli vozilom koje je bilo parkirano ispred zgrade Muzeja. Ciriška policija saopštila je da su tom prilikom odneta neka od najcenjenijih dela iz Birleove kolekcije: Sezanov "Dečak u crvenom prsluku", Moneova "Polja maka kod Vetuja", slika "Ludovik Lepik i njegove kćerke" Edgara Degaa i Van Gogove "Grane kestena u cvatu".
U ponedeljak, 11. februara, trojica maskiranih pljačkaša ušla su u Muzej Birleove fondacije u 16.30 po lokalnom vremenu. Jedan od pljačkaša pretio je osoblju oružjem, dok su ostali pokupili slike. Pljačkaši su zatim pobegli vozilom koje je bilo parkirano ispred zgrade Muzeja. Ciriška policija saopštila je da su tom prilikom odneta neka od najcenjenijih dela iz Birleove kolekcije: Sezanov "Dečak u crvenom prsluku", Moneova "Polja maka kod Vetuja", slika "Ludovik Lepik i njegove kćerke" Edgara Degaa i Van Gogove "Grane kestena u cvatu".
18. februar 2008. | Tanjug
Lotrek u Tretjakovskoj galeriji
Izložba francuskog umetnika Anrija Tuluz-Lotreka (1864 -1901) na kojoj je predstavljeno osamdesetak slika čuvenog umetnika otvorena je u Tretjakovskoj galeriji u Moskvi.
Lotrek potiče iz poznate aristokratske porodice. Dečak slabog zdravlja u 13. godini je doživeo povredu posle čega je ostao invalid. Okrećući se umetnosti uspešno slika portrete poznatih ljudi. Isto tako stvara seriju radova vezanih za boemski život Pariza na kraju 19. veka. Posebno mesto u njegovom delu zauzima kabare "Mulen Ruž". Slikar kojeg su nazivali dušom Monmartra jedan je od prvih umetnika koji su se ozbiljno bavili plakatom. Prema rečima glavne kustkinje Tretjakovske galerije, Katarine Seleznjove "Lotrekova bolest stvorila mu je poblem ali i omogućila da sagleda ljude u pravom svetlu" što je vidljivo na njegovom delu, navodi Prvi kanal ruske televizije. Anri Tuluz-Lotrek umro je u 37. godini na jednom od porodičnih imanja blizu Bordoa. Naporan rad, bolest i neuredan način života učinili su svoje.
11. februar 2008.
Krađa slika - 164 miliona dolara
CIRIH - Naoružani pljačkaši ukrali su iz muzeja u Cirihu slike umetnika iz 19 veka Sezana, Degaa, Van Goga i Monea, saopštila je danas švajcarska policija. Ukupna vrednost ukradenih remek dela je 164 miliona dolara.
U saopštenju se navodi da su umetničke slike u ulju ukradene juče usred dana iz privatne kolekcije "Burle". Tri čoveka u tamnoj odeći i sa maskama i od kojih je jedan govorio nemački jezik sa slovenskim naglaskom ušli su u muzej i odneli slike u belom automobilu.Ponuđena je nagrada od 100.000 švajcarskih franaka za svaku informaciju, koja će dovesti do hapšenja pljačkaša. Pljačka se dogodila samo dva dana poslije krađe dve Pikasove slike sa izložbe nedaleko od Ciriha. Policija nije želela da saopšti da li smatraju da su dve pljačke povezane. Pikasova ulja na platnu "Glava konja" i "Staklo i bokal" ukradena su u gradu Fefikon 6. februara.
16. januar 2008. | Tanjug
Misterija "Mona Lize" je rešena
Tim nemačkih naučnika sa univerziteta u Hajdelbergu konačno je rešio misteriju koja je toliko godina obavijala "Mona Lizu", čuveni portret Leonarda da Vinčija, definitivno potvrdivši da je reč o Lizi del Đokondo.
Pravi identitet "Mona Lize" je otkriven pre više od dve godine kada je nemački stručnjak za rukopise Armin Šlehter objavio da je žena misterioznog osmeha Liza Đerardini, supruga imućnog trgovca Frančeska del Đokondija iz Firence.Šlehter je svoje otkriće bazirao na podacima otkrivenim tokom pravljenja kataloga dokumentarnih tekstova u Univerzitetskoj biblioteci, piše španski dnevnik "Mundo".Naime, u izdanju dela rimskog oratora Cicerona, štampanog 1477. godine, postoji napomena Agostina Vespučija, funkcionera Opštine u Firenci, u kojoj se Leonardo da Vinči poredi s Apelesom, čuvenim slikarem aničke Grčke.
"Mundo" navodi da se u Vespučijevom tekstu, objavljenom oktobra 1503. godine, jasno ističe da je Da Vinči u tom trenutku radio na realizaciji portreta Lize del Đokondo i daje se tačan datum izrade slike.Sve ovo se poklapa s pretpostavkama Đorđa Vazarija, tadašnjeg visokog funkcionera, koji je 1550. napisao katalog u kome se pojavljuje slika "Mona Lize" s napomenom da je reč o Lizi del Đokondo.Međutim, kako je Vazari bio ne baš pouzdan svedok, zato što je njegov katalog objavljen 50 godina posle slike, a s obzirom i na to da Leonardo da Vinči nikada nije napisao nešto o portretu, do sada se špekulisalo o tome ko je u stvari "Mona Liza".
"Mundo" navodi da se u Vespučijevom tekstu, objavljenom oktobra 1503. godine, jasno ističe da je Da Vinči u tom trenutku radio na realizaciji portreta Lize del Đokondo i daje se tačan datum izrade slike.Sve ovo se poklapa s pretpostavkama Đorđa Vazarija, tadašnjeg visokog funkcionera, koji je 1550. napisao katalog u kome se pojavljuje slika "Mona Lize" s napomenom da je reč o Lizi del Đokondo.Međutim, kako je Vazari bio ne baš pouzdan svedok, zato što je njegov katalog objavljen 50 godina posle slike, a s obzirom i na to da Leonardo da Vinči nikada nije napisao nešto o portretu, do sada se špekulisalo o tome ko je u stvari "Mona Liza".
Нема коментара:
Постави коментар